Nakon 9. meseci iščekivanja dolaska bebe i porođaja koji, ma koliko glatko prošao (a najčešće se to ne desi) nije lak, dođu prvi dani kod kuće sa bebom koji su ispunjeni strepnjom, brigom “mogu li ja sve to”, “da li jede dovoljno”, “valjda je neću pokvariti za ceo život” i slično. I onda, kada konačno izađete iz tog perioda babinja i počnete polako da se navikavate na to da imate bebu u kući, kreću najveći izazovi sa spavanjem.
Ukoliko je vaša beba bila sjajan spavač (ili bar prosečan, za manje srećne) do negde 4. meseca, a onda se sve promenilo - znajte da niste usamljeni. Vaša beba je prošla (ili prolazi) kroz čuvenu regresiju sna. I ova regresija za bebu nije nimalo laka!
Zašto!?
Kada se rodi, beba ima 2 nivoa sna - REM i duboki san. Uspavati je najčešće poprilično lako, čak i kad je preumorna.
Međutim, prolaskom kroz regresiju oko 4. meseca, beba dobija još 2 nivoa sna - lak san i pospanost. U tim periodima sna beba još uvek zna šta se dešava oko nje, ali u suštini spava ali i najmanji šum ili promena, lako mogu da je probude, što utiče na sam proces uspavljivanja i spavanja.
Zapravo, beba oseća promenu koja dolazi sa regresijom i vrlo je zbunjuje. Nije joj jasno šta se dešava, zašto joj je tako teško da zaspi, kad je do nedavno to bilo tako jednostavno, to je dodatno frustrira i rezultuje velikom borbom.
Tada se neretko dešava da beba:
plače prilikom uspavljivanja, ili
zaspi na kratko, pa se probudi (pa opet ispočetka prolazi kroz ceo proces uspavljivanja - i sve gore pomenute faze), ili
dodatno zahteva da je nosite/nunate/hranite.
Obično u ovom periodu, roditelji čine razne stvari samo da bebu konačno uspavaju, pa načini i položaji prilikom uspavljivanja postaju sve zanimljiviji i fizički izazovniji. Ukratko, u tim situacijama roditelji će učiniti sve samo da beba spava i da sam proces uspavljivanja ne bude tako stresan, pre svega za bebu, ali i za onoga ko bebu uspavljuje.
Zvuči poznato?
Ali to nije sve, pored otežanog uspavljivanja, i samo spavanje se "pokvari".
Naime, ova 4 nivoa sna smenjuju se tokom spavanja. Oni u nizu formiraju ciklus spavanja koji tokom noći traje 60-120 minuta, a preko dana 30-45 min. Posle završenog jednog ciklusa, beba ulazi u naredni, kroz fazu lakog sna i u tom trenutku se na kratko probudi. To je potpuno normalan proces kroz koju svako ljudsko biće (starije od 4 meseca) prolazi, s tim što smo svi mi naučili da spavamo i ovih par sekundi buđenja ne osetimo, već automatski pređemo u naredni ciklus spavanja.
Međutim, tokom perioda regresija, beba ne ume još uvek tako lako da nastavi ciklus spavanja. Ukoliko je u san utonula dojenjem/nunanjem (ili uz korišćenjem nekog drugog eksternog faktora), svaki put kada je u fazi lakog sna (u procesu prelaska iz jednog u drugi ciklus spavanja) će se skroz probuditi i tražiti da bude uspavana na isti način na koji je zaspala, jer za bebu je to jedini poznati način padanja u san, pa je potpuno normalno i opravdano da to traži.
Zato beba koja je nekad bila dobar spavač sada može da deluje kao da se posvađala sa spavanjem.
U to ime, imamo za vas jednu dobru i jednu lošu vest!
Dobra vest je da kada beba prolazi kroz regresiju sna, to znači da se mozak ubrzano razvija i da beba sazreva. Ukratko to znači da je svaka regresija zapravo progresija!
Loša vest je što to pogađa spavanje i u prvim godinama bebinog života dešava se prilično često.
Kada roditelji mogu da očekuju ovu regresiju?
Iako govorimo o regresiji sna sa 4 meseca, zapravo roditelji ovu regresiju mogu da očekuju u bilo kom periodu od 14. nedelje života, pa sve do kraja 5. meseca. Nema pravila kada će se pojaviti, a neretko već od te 14.nedelje krenu prvi simptomi ulaska u regresiju sna.
Neki od njih su:
kratke dremke,
otpor prilikom uspavljivanja,
češća noćna buđenja i slično.
Ono što je važno napomenuti jeste da je do ulaska u regresiju, beba zapravo novorođenče od koga ne očekujemo mogućnosti samostalnog uspavljivanja. Neke bebe su prirodno sposobne da sebe lako dovedu u san i u prvim nedeljama života, dok je većini beba to nepoznanica. I ne treba od bebe uzrasta mlađeg od 4 meseca da očekujemo, niti da pokušavamo da je naučimo veštinama samostalnog uspavljivanja. Međutim, prolaskom kroz ovu regresiju sna, beba sazreva značajno - neretko se može primetiti kako je budnija, znatiželjnija, da bolje prati okruženje. To sa sobom povlači i izazove poput povećane osetljivosti na zvukove (do tog momenta beba je čvrsto spavala i na bučnim mestima), međutim nakon ove regresije beba odjednom reaguje na svaki šum.
Zato je važno da se na vreme krene sa uvođenjem dobre rutine spavanja, kao i sa primenom faktora higijene sna. Ova regresija je i period kada preporučujemo da počnete učenjem veština samostalnog uspavljivanja!
Ukoliko biste želeli našu pomoć u tom procesu, podsećamo vas na individualne konsultacije koje možete dogovoriti sa nama na Instagramu ili ih odmah zakazati klikom na dugme ispod.
Comments