Separaciona anksioznost nas neretko dovodi do stadijuma da se zapitamo "Šta ja to radim pogrešno?".
Perod izražene separacione anksioznosti je toliko izazovan period detetovog života, koji se reflektuje u njegovom/njenom potpunom očaju svaki put kada mama nije tu. Javlja se obično izmedju 8-og i 10-og meseca (kod nekih beba može biti primetna čak i od 6-og). Šta stoji iza ovog koncepta? Kognitivna prekretnica u razvoju: deca shvataju da kada im nešto/neko više nije u vidokrugu, ta osoba/stvar zapravo i dalje postoji.
Šta stoji iza ovog koncepta?
Kognitivna prekretnica u razvoju: deca shvataju da kada im nešto/neko više nije u vidokrugu, ta osoba/stvar zapravo i dalje postoji.
Na slikovitom primeru to izgleda ovako:
"Mama, moja omiljena osoba na celom svetu, nije ovde. Da li to znači da se ona neće vratiti?" I tog trenutka kreće panika.
Kada prolaze kroz separacionu anksioznost, deca razmišljaju:
"Mama nije tu."
"To znači da je mama na nekom drugom mestu."
"Želim da budem sa mamom. Sada i odmah."
"U suprotnom, ulazim u stanje potpunog
očaja."
Separaciona anksioznost i ovakva reakcija dece koja je prati, je normalna. To je prirodan deo razvoja u životu jedne bebe. Ona je znak da vaše dete uči i da ima jaku povezanost sa Vama.
Pa to je predivno, zar ne?
Medjutim, ona sa druge strane kod nas mama često doprinosi da se osećamo kao da nešto radimo pogrešno i budi u nama tzv. osećaj krivice ili griže savesti (“momguilt”). A takvom razmišljanju, svi zajedno treba da kažemo jedno veliko NE.
Ono što je jako važno da imate na umu jeste da je učenje o separacionoj anksioznost i ponovnom povezivanju sa bebom u njenom piku, zapravo jako važna prekretnica u njenom razvoju.
Kako da planirate svoj odlazak kada je separaciona anksioznost kod bebe izražena:
Neka vaša beba zna da je u redu da bude uznemirena (priznajte joj/mu njene emocije) kada joj odete iz vidokruga i uverite je da ćete se uvek vratiti.
Kada beba počne da pokazuje znake razumevanja da će neko vreme ostati sa nekim drugim, a da to nije ni mama ni tata, krenite polako. Nemojte odmah da isplanite odlazak na večeru ili u bioskop (da vam ta ista večera ili film ne dodju glave). Kratka šetnja, kupovina, odvajanje od bebe na pola sata, sat vremena je sasvim dovoljno za početak.
Ceo proces počnite sa osobom koja je bebi poznata i u koju je beba već mogla da stekne neko poverenje.
Cilj nam je kvalitetna separacija i bebina emocionalna samoodrživost na duže staze.
Prvi znaci separacione anksioznosti pojavljuju se kod beba uzrasta 6-9 meseci (beba tada postaje svesna da su ona i mama dva odvojena tela), dok njen vrhunac možemo da očekujemo izmedu 14-og i 18-og meseca.
U nastavku su naši saveti koje vam mogu pomoći da lakše prebrodite ovu izazovnu fazu:
Vežbajte separaciju: neka vaša beba ostane sa bakom/dekom/dadiljom na kratak vremenski period i nemojte se daleko udaljavati u početku, kao što smo već na početku teksta napomenule. Budite u pripravnosti, u slučaju da odvajanje ne krene kao što ste planirali. Dodatni savet za uzrast kada beba beba krene da puzi i istražuje svet oko sebe: igrajte se sakrivanja: “Gde si?”; “Ne vidim te.”; “Buuuuu!”
Separaciju "trenirajte" kada je beba odmorna (nakon dremki) i nahranjena (nakon obroka). Bebe su osetljivije i podložnije da pokazuju znakove separacione anksioznosti kada su umorne i gladne. Izbegnite to.
Kreirajte ritual za pozdravljanje prilikom odlaska: kratak ritual, ne iskradajte se krišom, beba treba da bude svesna da idete (kako bi naučila da se uvek i vraćate nakon odlaska). Poljubac, kratak zagrljaj ili mahanje. Ćao!
Prilikom odlaska idealno je da beba bude u sebi poznatom okruženju. Sve što je nepoznato - učinite poznatim! Kad god je to izvodljivo neka baka čuva bebu kod vas kući, a ako beba odlazi kod bake neka sa sobom ponese igračku koju voli ili omiljeno ćebence (od velike je koristi da poznate stvari budu uz nju).
Budite svesni svojih emocija. Ako ste vi mirni i bebi šaljete jasnu poruku da može da se oseća sigurno. U suprotnom, beba će osetiti vaš strah i nemir i tada zajedno ulazite u stanje velike nesigurnosti i očaja.
Ne odustajte! Uverite svoje dete da će mu/joj biti lepo, da je na sigurnom i da može da se oseća bezbedno. Postavljanje granica pomaže da se separaciona anksioznost lakše savlada
Dodatna napomena: Znamo da je u periodu izražene separacione anksioznosti veoma teško ostaviti dete u vrtiću, kada on/ona jasno pokazuju da danas ne žele tamo da ostanu. Ali zapamtite: vaš govor tela je sve! “Ako se mama oseća dobro i ja se osećam dobro!” Napravite neki ritual za odlazak u vrtić - dobra ideja je izbor autića koji ćete taj dan da ponesete u vrtić i sakriti u ormariću/kutiji od patofni ili crtanje srca kao pozdrav na nekom sakrivenom, vama dvoma poznatom mestu.
Kada je separaciona anksioznost u pitanju, 4 pravila su ključna:
Ne koristite separaciju da podržite samostalnost;
Ne izlazite bez pozdrava kada odlazite;
Period izražene separacione anksioznosti nije pogodan za velike promene - npr. prelazak deteta u njegovu/njenu sobu ili učenje veština samostalnog uspavljivanja;
U redu je da svim detetu o ovom periodu pružite veću podršku. Ne brinite, nećete na taj način stvoriti nikakve “loše navike”.
Comments